На који начин се суочите са Смитх машином

На који начин се суочите са Смитх машином

У џунгли опреме у теретани, Смитх машина је увек најтиша, алије је највероватније да ће скувати тихе битке. Подсећа на равну челичну шину, ограничавањем бабела до вертикалне судбине, а ипак је стално представља филозофско питање "којим путем би требало да се лице" на сваки подизач приближава. Традиционалисти су инсистирали на суочавању огледала, спремни да провере у било којем тренутку ако њихова колена потајно извлаче према унутра или њихова кичма суптилно се закриви. Иноватори, с друге стране, окрените леђа у огледало, бацајући поглед поред стубова према далеком зиду, као да траже излаз за душу на најнижој тачки чучнија. Теретана нема судије, само слабасте пресуде које живе у ваздуху. Када изаберете страну испод будних очију других, тихо изјављујете који камп припадате.

Корен питања лежи у чињеници да Смитх машина није само бабица, већ више попут припитомљаног механичког змаја, гута и опасност и романтику слободног - светског света у њене шине. Стога, смер постаје први преговарање човека и машине. Они суочени са огледалом верују у визуелне повратне информације; Они су вољни да се погну у своје очи са сваком флексијом и проширењем, попут уметника који су умалили и даље - влажно уље. Они са леђама у огледало верују да њихови телесни инстинкти више; Радије слушају суптилне звукове зглобова и пуштају да ноге запамти незнатне неплаћене земље. Ни став нема службеног приручника, али сваки има своје постојане присталице. Стари - школски тренери могу да додирнете раме, сигнализирајући вас да се окренете за сигурност, док сечете - ивице утицаја показују обрнуте чучњеве у кратким видео снимцима, тврдећи већу активирање. Стога иста машина постаје олтар за два различита уверења у различито време.

Дубљи сукоб се одвија између простора и психологије. Када се суочи са огледалом, подизач заузима теретану позорницу, где огледало увећава и њихове покрете и надзор гледалаца. Они са леђама у огледало скривају се у сенкама стубова, као да говоре, "Треба ми само шина, а не публика". Ова два положаја наизменично се мењају у ограниченом простору зоне чврстоће попут тихог дуета, никада не дирајући још увијек размењујући процене периферним погледима. Повремено, неко покушава компромисе, који стоји на угао од 45 степени, само да се нађе да не може да види свој пуни облик или у потпуности верују железничкој безбедности, неспретно приморан да поново изабере поново. Стога је свако прилагођавање стајалишта попут ливења гласања: да ли верујете очима више или тијело?

Решење менаџера теретане је било једноставно, али неефикасно: Две стрелице су се снимљене на под испред Смитх машине, једним што указује на огледало, друго према зиду. Стрелице су убрзо истрошене сочивима ципела, остављајући иза себе две замагљене црне марке. Машина је остала тихо, питање је још увек живо. Тренери су почели да садрже усмерене знакове у групне часове, али то није могло зауставити чланове да приватно пребаците стране. На друштвеним медијима, хасхтаг # који увек је нарастао експоненцијално, праћен исте слике челичних шина, али са поларизованим натјевима. Дебата није дала ниједна резолуција, али је ипак неочекивано појачана чланство у теретани - неки купљене две - месечно прелазе само да би доживели оба стана.

Можда истински одговор лежи у хладној симетрији Смитх машине. Железа нема почетка или краја, огледало има предњи и леђа, а подизање стоји прецизно између. Онима који се суочавају са огледалом виде своје прошлости; Они са леђима у огледало виде тежину будућности. Оба смера су само заокрет у једном даху. Следећи пут када плоче клисе са оштрим звуком, подизач коначно разуме: машина никада не диктира правац. То само нуди поуздану равну линију, омогућавајући једно да тихо потврди шта желе да виде у том тренутку са сваким ставом које они узимају.хттп: // Смитх машина